Make your own free website on Tripod.com

           


POLITIKA

Da li se kriza u jugoslovenskoj federaciji blizi eksplozivnom raspletu

Crna Gora u raljama zivota

Crna Gora zivi dva konflikta: konflikt demokratske Crne Gore sa beogradskom diktaturom i unutrasnji sukob vecinske demokratske Crne Gore sa manjinskom Crnom Gorom koju cine ljudi skloni jakim emocijama i starim ideologijama

Miodrag Vukovic: Od Beograda, sve je moguce…

           
    Postoji li jos uvek mogucnost mirnog politickog razresenja sve dramaticnije krize u odnosima Beograda i Podgorice ili se jugoslovenska federacija skoro neumitnom logikom dogadjaja priblizava jos jednom tragicnom raspletu na ovim prostorima?
    Iako jos niko ne odbacuje prvu mogucnost, indicije da bi se lako moglo desiti upravo ovo drugo umnozavaju se iz dana u dan. ugrozava "bezbednost u regionu"; navodni zahtev predsednika Djukanovica prilikom susreta sa americkim drzavnim sekretarom Medlin Olbrajt u Rimu za uvodjenjem zone zabranjenih letova nad Crnom Gorom; navodne pripreme americke Centralne obavestajne agencije za odvajanje Crne Gore od Jugoslavije i rukovodjenje eventualnim sukobom u ovoj republici; procena britanskog vojnog komentatora i strucnjaka za Balkan Pola Bivera o mogucem sukobu u Crnoj Gori u narednih sest meseci; inicijativa americkog ambasadora u UN da se SRJ iskljuci iz ove svetske ogranizacije; poziv sezdesetak crnogorskih intelektualaca Savetu bezbednosti UN da posalje posmatrace u Crnu Goru "jer se VJ sprema da izvrsi agresiju na tu federalnu jedinicu" - samo su neke od sumornih vesti koje su u poslednjih nekoliko dana uzburkale jugoslovensku javnost i probudile strahovanja od moguceg eksplozivnog raspleta jugoslovenske drame.

Ustavni Rubikon

    Imaju li ove zebnje realno pokrice? Iako je u ovom trenutku nezahvalno predvidjati u kojem pravcu ce se razvijati jugoslovensko-crnogorski konflikt, mnogi signali, po misljenju Predraga Simica sa Instituta za medjunarodnu politiku i privredu u Beogradu, ukazuju da razloga za zabrinutost i te kako ima. Iako vec odavno izmedju Dedinja i Cetinja ne postoji nikakva ozbiljnija komunikacija, Rubikon je, cini se, predjen ustavnim reformama izvedenim uz potpuno ignorisanje volje vladajuce koalicije u Crnoj Gori.

    -Vlasti u Beogradu i Podgorici nalaze se na liniji sukoba i tesko je u ovoj situaciji videti kako se mogu usaglasiti. Da su izbori raspisani na osnovu postojeceg Ustava uz prethodni kompromis sa Crnom Gorom, postojali bi veliki izgledi za politicko resenje krize. Medjutim, sa izborima koji su raspisani na osnovu ustavnih promena izvedenih mimo i protiv volje legitimnih vlasti u Crnoj Gori, cini se da ce se Jugoslavija za jos jedan korak pribliziti raskolu, kako god da se izbori zavrse - kaze za Danas Predrag Simic, dodajuci da brojni signali govore da se nalazimo "pred jos jednim iskusenjem gde je u ulog igri sudbina cele jugoslovenske federacije".

Referendum - Pandorina kutija

    Da je, narocito nakon "ustavnog nasilja" protiv Crne Gore, konflikt izmedju Beograda i Podgorice postao skoro nerazresiv, tvrdi i predsednik Izvrsnog odbora vladajuce Demokratske partije socijalista Crne Gore i savetnik crnogorskog predsednika Miodrag Vukovic, prema kome bi neminovni razlaz izmedju "beogradske diktature" i "crnogorske demokratije", u slucaju Miloseviceve pobede na predsednickim izborima, istovremeno oznacio i kraj i Jugosavije utemeljene 1992. godine.
    - Ako Milosevic pobijedi na izborima kojima zeli da legitimise politicko nasilje kojim je srusio SRJ i eliminisao federalne elemente drzavne ravnopravnosti Crne Gore i Srbije, izvjesno je da ce se Crna Gora okrenuti sebi i, stiteci svoje drzavne, nacionalne i gradjanske interese, kao samostalna drzava uci u medjunarodne integracije. To ce se desiti i u slucaju da pobijedi srpska opozicija, ali da ista ne pristane na nove odnose Srbije i Crne Gore zasnovane na punoj drzavnoj ravnopravnosti, i ako ne pristane na zajednicu dvije demokratske drzave okrenutu medjunarodnim integracijama - kaze za Danas Miodrag Vukovic, naglasavajuci pritom da se time ne bi otcepila Gora koja bi, ako nije moguca zajednica dve republike, samo "nastavila svojim putem", vec bi se "otcijepila Srbija sa svojom diktaturom i to ne od Crne Gore nego od svoje demokrtske buducnosti koju zasluzuju".
    Po oceni mnogih analiticara, upravo bi osamostaljenje Crne Gore bilo ona inicijalna kapisla koja bi jos jednom aktivirala balkansko bure baruta? Eventualna odluka dela Crnogoraca da se referendumom oproste od zajednicke drzave najverovatnije bi, smatra se, otvorila Pandorinu kutiju najmracnijih strasti u ovoj republici koje bi lako mogle da zapale samu Crnu Goru, ali i da potpire ratni pozar u celom regionu juznog Balkana. Po misljenju Predraga Simica Crna Gora bi u slucaju referenduma i odluke jednog njenog dela da izadju iz Jugoslavije izadju, pre rizikovala gradjanski rat izmedju severa i juga unutar same Crne Gore nego sukob sa VJ.
    - U slucaju da se s jedne strane nadje VJ a sa druge velika vecina Crnogoraca tesko da bi takav rat, cak i sa vojnog stanovista, bio moguc, kako zbog geografske konfiguracije tako i zbog medjunarodnih okolnosti. Ali ukoliko bi doslo da podele na referendumu onakve kakva sad postoji prema istrazivanjima javnog mnjenja, u tom slucaju situacija u Crnoj Gori bi bila daleko kompleksnija i otvarala bi mnostvo opcija. U svakom slucaju, to bi izazvalo jednu zaista veliku krizu koja bi zahvatila ne samo Crnu Goru, nego i Kosovo, samu Srbiju i prosirila se na ceo region. Bio bi to siri i kompleksniji oruzani sukob na juznom Balkanu od samog sukoba izmedju Podgorice i Beograda - kaze Simic. Po njegovim recima, situacija u Crnoj Gori danas uveliko podseca na situaciju u Bosni krajem ‘91, odnosno na situaciju krajem rata u Krajini.

Miodrag Vukovic: "Ja zelim da vjerujem da bi se Milosevic i u slucaju proglasenja samostalnosti Crne Gore ponasao u skladu sa stavom da crnogorski gradjani sami odlucuju o svojoj sudbini, koji je izrekao prije nekoliko meseci"

    "Cini mi se", kaze on, "da ima mnogo toga sto ukazuje da se barem moze reci da se i Beograd i Podgorica i Zapad a i ostali akteri u regionu uveliko spremaju za mogucnost da se Crna Gora otcepi od Jugoslavije. I sto se vise stvara ratna psihoza, verovatnije je da do tog sukoba moze i doci". Iako u ovom trenutku u Srbiji preovladjuje raspolozenje da Crna Gora ima suvereno pravo da odluci o svojoj sudbini, i bez obzira sto je tesko i zamisliti da je moguce mobilisati bilo kog Krusevljanina, Nisliju ili Beogradjanina i poslati ga da puca na bilo koga na Cetinju ili Podgorici, ne bi trebalo, upozorava Simic, iskljuciti mogucnost da sukobljeni interesi vladajucih grupacija u Beogradu i Podgorici na kraju ipak dovedu do tragicnog epiloga jugoslovenske drame.
    Miodrag Vukovic, medjutim, tvrdi da nije crnogorska strana ta koja zeli sukobe i ucinice sve kako bi se konflikti i sa Srbijom i sa crnogorskim opozicionim partijama razresili pregovorima.
    -Crna Gora zivi dva konflikta: konflikt demokratske Crne Gore sa beogradskom diktaturom i unutrasnji sukob vecinske demokratske Crne Gore sa manjinskom Crnom Gorom koju cine ljudi skloni jakim emocijama i starim ideologijama. Oba konflikta Crna Gora pokusava da rijesi mirno. Prvi sa Srbijom nudeci pregovore, i osnove za te pregovore (cuvenu Platformu Vlade Crne Gore). Ovaj drugi, razgovorom i u institucijama i van njih sa partijama razlicitog politickog stava i u tom cilju organizovani su i razgovori DPS i SNS - istice Vukovic.
    On, medjutim, ne iskljucuje mogucnost da uprkos tome sto "demokratska Crna Gora ne zeli sukobe ni unutar sebe ni sa drugima", da do njih ipak dodje jer to, kako istice, "ne zavisi samo od Crne Gore". "Kada je u pitanju rezim u Beogradu koji je isprovocirao cetiri rata sve je moguce, pa i pretpostavka da ce na neki nacin isprovocirati i sukob u Crnoj Gori. Dakle, Crna Gora ne zeli sukob koji bi nesumnjivo bio ljudska i sveopsta tragedija, ali ako do njega dodje beogradski rezim ce doziveti i peti poraz, jer demokratska Crna Gora ima vecinsku podrsku i u Crnoj Gori, podrsku demokratske Srbije i kompletne demokratske medjunarodne zajednice. U konacnom, Crna Gora je ogranizovana drzava koja se brani demokratijom a ako bude trebalo ima, kao i sve drzave, mehanizme za odbijanje od agesije na Crnu Goru - tvrdi Vukovic.
    "Ali ja zelim da vjerujem", dodaje, "da bi se Milosevic i u slucaju proglasenja samostalnosti Crne Gore ponasao u skladu sa stavom da crnogorski gradjani sami odlucuju o svojoj sudbini, koji je izrekao prije nekoliko meseci". Iako bi posle eventualnog osamostaljenja Crne Gore prestala da postoji SRJ dogovorena 1992. godine, nije u potpunosti iskljuceno, smatra on, da se i tada proglasi neka unitarna ili federalna Jugoslavija. "Sve je sa ovom neodgovornom vlascu u Beogradu moguce. O Jugoslaviji bez Crne Gore kao o realnoj mogucnosti govorio je i gospodin Kutlesic, savjetnik predsjednika Milosevica, prije neki mjesec", kaze Vukovic i istice da je u pomenutim "apsurdima" i "eskalaciji velikosrpskog nacionalizma ovih dana u Crnoj Gori" lako naci "opravdanje za crnogorski odgovor na politicko nasilje beogradske diktature".
    Kako sada stvari stoje, ubedjenost crnogorske vlasti u bezrezernu podrsku "medjunarodne demokratske javnosti" svakako nije bez pokrica. Cini se da zaista mnogo toga ide u prilog tezi da bi Crna Gora, odluci li se za samostalnost, mogla da racuna na svesrdnu i svestranu pomoc Zapada, na kojem se, prema nekim misljenjima, sve jasnije ocrtavaju obrisi politike koja razresenje srpsko-crnogorskog Gordijevog cvora vidi u demontiranju i ove, zabljacke Jugoslavije.
    Po misljenju Predraga Simica, sve je vise znakova koji upucuju na zakljucak da na Zapadu u poslednje vreme ponovo dolaze do izrazaja snage koje su sklone da podrze separatisticke tendenciju u Jugoslaviji.

Demontaza ili demokratizacija

    - U proteklih godinu dana i Evropska unija i SAD su dosta ucinili da bi se podstakle nekakve demokratske promene u Jugoslaviji, odnosno promene koje bi ovu zemlju priblizile evroatlantskim integracijama. Posto se sanse za tako nesto u poslednje vreme kako izgleda smanjuju, bar za kraci rok, ponovo do izrazaja dolaze one snage koje smatraju da se ova zemlja ne moze demokratizovati, nego da se mora demontirati do kraja da bi se kasnije montirala na nekim drugim osnovama - kaze Simic.
    SAD su, po njegovoj oceni, u svakom krugu jugoslovenske krize pokusavale da podrze demokratske procese u Srbiji - kao sto su to manje-vise cinile u svim istocnoevropskim zemljama - i ne bi isle na podrsku separatistickim snagama sve dok ne bi iscrple sve mogucnosti na tom planu. "Medjutim, kada bi dozivele neuspeh, a dozivljavale su ga redovno od ‘91. godine do danas, onda bi se pre ili kasnije njihova politika okretala protivnicima Beograda koji ne zele da ostanu u Jugoslaviji.
    Tako je bilo od Slovenije pa do Kosova, a u ovom trenutku je to ocigledno slucaj i sa njihovom politikom prema Crnoj Gori", istice Simic, dodajuci da otuda nije nimalo slucajno sto se ponovo aktiviraju licnosti koje su se zalagale za razgradnju Jugoslavije.
    - Godinu dana nakon rata na Kosovu ti ljudi su ponovo prisutni u javnosti, mezete ih cuti u Kongresu, mozete videti njihove komentare u vodecim listovima i mozete primetiti da je konacno u toku rehabilitacija onih koji su na neki nacin podrzavali rat koji je NATO prosle godine vodio na Kosovu. Na neki nacin, ovo sto se sada desava u odnosima izmedju Beograda i Podgorice, na relaciji vlast i opozicija, u odnosima unutar same opozicije, i u zemlji u celini sluzi kao veliki alibi da se kaze: ‘Bili smo u pravu.
    Ta zemlja se ne moze demokratizovati vec se jedino moze demontirati", a onda ide ona cuvena teza profesora Goldhagena (koja je jedno vreme i kod nas u nekim krugovima bila popularna): ‘Sa Srbima se ne moze drugacije, nego onako kao sto se postupalo s Nemcima i Japancima posle Drugog svetskog rata’, sto znaci da bez obzira sto tu ima nekih demokratskih snaga taj problem treba resiti ‘vojnom rukom’. I plasim se da razvoj dogadjaja u ovom trenutku u nasoj zemlji podstice takva ocekivanja i takve ideje - zakljucuje Simic.
    Odgovor na pitanje da li ce se jugoslovenska kriza razresiti na miran politicki nacin ili ce okoncati u eksplozivnom raspletu sa nesagledivim tragicnim posledicama, cini se, umnogome ce zavisiti i od ishoda predstojecih izbora, ali i spremnosti svih aktera involviranih u ovu krizu da ucine sve kako bi se izbeglo najgore. Ili se tako samo cini.

    Mico Savic