Make your own free website on Tripod.com

 

 

 

 

 

MIRA MARKOVIC OPTUZUJE: UNIVERZITETSKI PROFESORI DILUJU DROGU I DEVIZE


Profesore, posto gram?

 

    Predsednica Direkcije JUL-a, Mirjana Markovic, optuzila je pojedine univerzitetske profesore u Srbiji da odrzavaju tajne kontakte sa studentima i, umesto nastave, nude im devize i drogu po instrukcijama iz sveta. Otvarajuci novu beogradsku radio stanicu "Kul", rekla je da se "u poslednjih nekoliko godina na univerzitetima" u zemlji "moze uociti prisustvo izvesnih osoba, koje tumace" studentima "prilike u SR Jugoslaviji i svetu", radeci "pod tudjom zastavom" i protiv zemlje i svih njenih gradjana.     Mirjana Markovic je upozorila da vecina njih "nikad nije zavrsila nijedan fakultet i nije nikad nista studirala". Drugi deo, prema njenim recima, "jeste studirao, ali izvan nase zemlje". "Umesto razgovora koje s njima treba da vode o teorijskim, naucnim i filozofskim pitanjima, nude im devize i drogu", ocenila je Markovic. 
    Posle ove izjave prirodno je bilo pitati univerzitetske profesore, bivse i sadasnje: koliko kod njih kosta gram i da li licno smrcu ili samo duvaju. 
    "Cudi me da se univerzitetski profesori bave prodajom droge kada se dobro zna da su im prihodi takvi i toliki da bi im i americke i nemacke kolege mogle pozavideti. Za tom vrstom trgovine nemaju potrebu ni profesori u penziji, pa sam eto, ja licno, od svoje penzije, u prilici da zimujem na Havajima a letujem u Sen Tropeu", ironicno zakljucuje akademik Nikola Milosevic. 
    Vecini, ipak, nije bilo do sale. Dr Ivan Juranic, profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu, misli da "izneto glediste vrlo dobro odrazava shvatanje clanova JUL-a kako se radi na univerzitetu - sto, po svoj prilici, odrazava nacin na koji su oni prosli kroz univerzitet". Komentarisuci sud predsednice Direkcije JUL-a, citira Kopernikovu misao: "Ako govorimo o tome da naucnici imaju pravo da tragaju za istinom, da popricamo i o pravu neznalica da kritikuju naucnike." Na pitanje da li zna nekog kolegu koji se bavi ovim necasnim rabotama, dr Juranic odgovara odrecno, ali cinicno potvrdjuje da hemicari znaju kako neke supstance mogu da se proizvedu. S tim su, kaze, upoznati i neki "ljudi iz vlastima milih institucija, koji su nam predlagali da pravimo psihotropne agense koji menjaju psihicki status licnosti". "Ne znam da li je to bila provokacija, ali ja sam to s gnusanjem odbio", tvrdi dr Ivan Juranic, negdasnji dekan Hemijskog fakulteta. 
    "Izjava Mirjane Markovic je potencijalno opasna jer treba da ukaze da postoji neko veliko oko u Srbiji koje budno prati ko se s kim sastaje i gde, a podatke dostavlja sefu jedne stranke. Naravno, najstrasnije u toj izjavi je sto se profesorima, sadasnjim i bivsim, u sustini zabranjuje da razgovaraju sa sadasnjim ili bivsim studentima i sugerise da neko, eventualno, te razgovore prisluskuje i snima", komentarise dr Dragor Hiber, bivsi profesor Pravnog fakulteta.
    Prema njegovoj oceni, sama "sadrzina optuzbe - dilovanje droge i deviza, kao da je izabrana da optuzbu obesmisli do kraja, jer u tako nesto nece poverovati cak ni clanovi Direkcije JUL-a". "Neko hoce ne samo da oduzme pravo na profesiju nego i na privid normalnog zivota onim profesorima koji nisu istovremeno clanovi Univerzitetskog komiteta JUL-a ili bar SPS-a i SRS-a", ubedjen je dr Hiber. 
    Poruka predsednice Direkcije JUL-a, prema uverenju Milana Podunavca, profesora na FPN-u, otkriva nekoliko znacajnih stvari - "otkriva totalitarni zargon, razlicito mislece tretira kao politicke neprijatelje, a sve je smisljeno da, u krajnjoj liniji, zatre bilo kakvu ideju o pluralizmu".  "Izjava nije nikakvo iznenadjenje za liberalni deo akademske zajednice na univerzitetu jer pokazuje strategiju vladajuceg politickog i intelektualnog establismenta da od Srbije napravi izolovano ostrvo koje generira otvorenu skepsu i otpor univerzalnim vrednostima evropske intelektualne i politicke prosvecenosti", uveren je dr Podunavac. 
   
 Izjava profesorke Markovic, kojoj je titulu ruskog akademika isposlovao Bogoljub Karic, osim verbalnih osuda kolega po profesuri nije imala druge posledice. Bilo je najava o kolektivnim ili pojedinacnim tuzbama zbog klevete, ali za sada nijedna takva nije podneta sudu.  Ovo, inace, nije prva optuzba koju su JUL i predsednica Direkcije levicara izneli na racun univerziteta. U decembru 1996. godine funkcioneri JUL-a optuzili su profesore za korupciju, naplacivanje ispita i ostalih akademskih titula. Usledio je Zakon o univerzitetu, kojim mu je ukinuta autonomija koju je uzivao i u doba Brozovog komunizma. Rektor je postao cinovnik rezima, profesori pritisnuti da izraze lojalnost vlastima. Ko to nije ucinio, leteo je sa katedri, a zbog brojnosti "nepodobnih" taj posao jos nije potpuno gotov.  
    Univerzitet je institucija zbog koje je politicko-porodicna koalicija Milosevic-Markovic imala grdnih glavobolja. Sa tog mesta, najcesce kroz studentska i nesto redje profesorska usta,  postavljano je pitanje o ucinku rezima, o njegovoj odgovornosti i cehu koji mora da plati posle deset godina vlasti. Gradjanski protest protiv izborne kradje 1996. godine, krenuo je s univerziteta, a iza akademaca je tada, potpisima, stalo vise od  1.500 profesora. Jos pre toga, posle krvavih devetomartovskih demostracija 1991. godine, studenti su ti koji su, na ulici, iznudili izvesne ustupke od Milosevica.  
    Ako se tome doda da se znak studentske organizacije "Otpor" - stisnutra pesnica- koji je, kazu upuceni, uplasio profesorku Markovic, siri kao "epidemija" Beogradom, jer je sada dizu i glumci posle predstava, u znak solidarnosti s akcijama akademaca u kojima se ismeva i kritikuje rezim, onda je jasno da te cinjenice Mira Markovic nece i ne sme da zaboravi.  Optuzba na racun profesora-narko dilera dosla je nepun mesec posle upozorenja Direkcije JUL-a da je "neophodno izvrsiti dekontaminaciju sfere javnog komuniciranja, a posebno novinarske profesije, koja treba da postane bitan element odbrane prava coveka i naroda da imaju sopstvenu drzavu, kojom sami upravljaju na demokratski nacin, bez stranih tutora i okupatora".
    Sudbina medija i univerziteta u Milosevicevom rezimu isla je uvek nekako u paketu. Postoji, cak, i nezvanicna prica da je prilikom dogovora o koaliciji napravljen i "dzentlmenski sporazum" da JUL zavede red na univerzitetu, a SRS u medijima. Posle visegodisnje represije rezima, tokom koje su profesori i novinari ekonomski iznurivani, fizicki i psihicki maltretirani, izmedju ostalog i raznoraznim informativnim razgovorima, logicno je pitati - sta je sledece? 
    Ne ceka li mozda neposlusne profesore i novinare-izdajnike po neki kamioncic s peskom iza prvog coska ili bomba koju im je ispod automobila postavio slucajni prolaznik. Ili se otislo korak dalje jer se "operacija kamion s peskom" pokazala prilicno traljavom, pa su univerzitetski profesori proglaseni narko dilerima, da bi bilo logicno kada ih, kao i sve gangstere, neko ucmeka u nikad rasvetljenim "sacekusama" ispred stanova, u kolima na semaforu....  Da li cemo, mozda, u jutarnjim izdanjima novina umesto slika izresetanih Cente, Sijana, Belog... gledati fotografije ispod kojih ce potpisi pocivati sa prof. dr?


Ruski akademik s ruzom

   O okolnostima pod kojima je prof. Mira Markovic postala ruski akademik svedoci Slavoljub Djukic u knjizi "On, ona i mi". 
   ...U decembru 1994. Mira Markovic proglasena je za stalnog clana Akademije socioloskih nauka Rusije. Prva zena, strani drzavljanin, kojoj je ukazana ova pocast.... ...Kada je najavljeno da ce gospodja Markovic-Milosevic postati akademik, u Danilu Z.  Markovicu, ambasadoru SRJ u Moskvi, proradila je profesionalna sujeta. Zasto ona, a ne ja? On je bio u komisiji kada je njegova prijateljica Mirjana na niskom univerzitetu branila doktorsku tezu "Socioloski aspekti obrazovanja za samoupravljanje". Takodje je dao pozitivnu referencu prilikom njenog promovisanja u univerzitetskog profesora. Kako to, pitao se povredjeni Daca, da je ona redovni clan ruske Akademije, a ne on, njen mentor, bivsi ministar prosvete, ambasador? 
   Toliko je, siromah, bio povredjen da je zaboravio na svoj realan polozaj. Cak je uputio demars predsedniku Akademije i skrenuo mu paznju da "njihova odluka moze imati nemile posledice". Rusi su ozbiljno shvatili ambasadorovo upozorenje i dva dana uoci Mirjaninog puta u Moskvu odlozili posetu na neodredjeno vreme. Na Dacinu srecu, tu je bio pouzdaniji partner, kompanija Karic, cijim je angazmanom izgladjen ovaj incident.

Sonja DROBAC