Make your own free website on Tripod.com




PETAR LUKOVIC, NOVINAR

Srbija jos sanja velikosrpski san
 

 Petar Lukovic je jedan od najistaknutijih srpskih novinara, visegodisnji novinar i urednik "Duge", "Vremena", "Nase Borbe" , pokretac i glavni urednik kultnog casopisa "X Zabave"... Lukovic je tokom posljednje decenije bio zestoki kriticar politike koja je uzrokovala i podsticala nacinalnu i vjersku netoleranciju, dovela da krvavog raspada SFRJ, i stradanja naroda. Njegove lucidne i originalne kolumne i kriticke analize srpskog drustva pisane na domanovicevsko-nusicevski nacin vec godinama plijene citaoce "Feral tribjuna", "Mladine" i "Reportera". Lukovic je i autor nekoliko knjiga.  

   MONITOR: Sta se dogodilo u Beogradu pocetkom oktobra: rusenje diktatorskog rezima, rusenje Slobodana Milosevica, Oktobarska revolucija, bager-revolucija, personalna smjena u vrhu vlasti, siroko otvaranje vrata demokratiji...

   LUKOVIC: Od svega pomalo. Ono sto je transparentno svakako je odlazak Slobodana Milosevica s vlasti. Ali, nada da ce taj isti Milosevic biti uhapsen i predat Haskom tribunalu, nada da ce Nebojsa Pavkovic otici s mesta nacelnika Generalstaba, nada da ce ostavku dati Rade Markovic, sef Drzavne bezbednosti, nada da ce, recimo, za sve ono sto su radili Goran Matic, Ivan Markovic, Aleksandar Vucic ili Vojislav Seselj krivicno odgovarati... sve te nade, ispostavilo se, jesu iluzija. S druge strane, komicno formiranje Savezne vlade s dojucerasnjim Milosevicevim saborcima iz stranke Momira Bulatovica - dokaz je trulog kompromisa i imbecilne potrebe da se pokaze kako, navodno, drzava pod imenom SRJ postoji. Povrh svega, nekakva privremena republicka Vlada ne uspeva da zaustavi totalni kolaps i anarhiju, pa je logicno da u takvim okolnostima vise nema one euforije kojoj su mnogi bili skloni nakon 5. oktobra. Jasno je, takodje, da nije doslo do promene svesti; otisao je Milosevic, ali je vise-manje sve ostalo isto.

  MONITOR: Da li je tacno da nova vlast trenutno funkcionise po onom Marfijevom zakonu - ako postoji i zrno mogucnosti da stvari krenu naopako one ce brzo krenuti naopako?

   LUKOVIC: O kojoj vlasti govorimo? O saveznoj vlasti koju premijerskom funkcijom predstavlja Zoran Zizic, covek koji je do juce hvalio svaki Milosevicev samoubilacki potez? O republickoj vlasti koja je trenutno podeljena na tri dela? Rec je, da se ne lazemo, o svojevrsnoj anarhiji, o sistemu koji je samo delimicno demontiran ali ne i srusen, rec je o saznanju da je ova zemlja potpuno opljackana i unistena, i da, de facto, valja Srbiju graditi iznova. Nazalost, u pravu ste: sve sto je moglo da krene naopako - krenulo je; cene, inflacija, nestasica struje... samo su vrh ledenog brega koji je ostavio Milosevicev rezim. S druge strane, pak, neznanje, nedoumica, gola borba za vlast u okviru DOS-a, ali i bujanje srpskog nacionalizma uz vidljivu zelju Crkve da ucestvuje u podeli drzavnog kolaca kroz svoj odlucujuci uticaj - samo su neke od slika danasnje Srbije koja nikako ne uspeva da se izvuce iz blata. Ta konfuzija kojoj se ne vidi kraj mozda ce i te kako uticati na izborne rezultate 23. decembra; Demokratska opozicija Srbije ce svakako pobediti, ali s kolikom prednoscu zavisi od onoga sto se u Srbiji bude desavalo sledecih mesec dana.

   MONITOR: Vi se mozete pohvaliti da zivite u drzavi koja ima dva predsjednika, dvije vlade, dva parlamenta...

   LUKOVIC: U situaciji kad, realno, Crna Gora vise nije clan federacije, i kad se samo vestacki odrzava iluzija da SRJ zaista postoji - naravno da je perverzno saznanje da imamo dva predsednika, dve vlade, dva parlamenta. Da ne govorim o tome koliko je haosa u nadleznostima, o ovlascenjima jednog ili drugog predsednika. Citav takav sistem - smisljen da bude sto bolji za Milosevicevu manipulaciju - sacuvan je i danas, do poslednjeg ministarstva; mozda je to najbolji dokaz koliko, stvarno, ima zelje za promenama i koliko je uzaludno verovati da ce se Srbija, preko noci, preobraziti u modernu, evropsku drzavu. 

   MONITOR: O novom predsjedniku SRJ izricu se kontroverzne ocjene. Kako izgleda politicki mini-portret Vojislava Kostunice u Vasoj verziji?

   LUKOVIC: Kostunica nikad nije bio jedan od mojih omiljenih likova, naprotiv; sve ono za sta se on zalagao proteklih godina govori o tvrdom nacionalizmu - svejedno da li je to prica o srpskim nacionalnim interesima, saradnji s Radovanom Karadzicem, prisvajanju Republike Srpske, ignorisanju Haskog tribunala ili njegovoj ljubavi prema Crkvi koju on vidi kao jedan od stubova srpskog drustva, slicno onome sto postoji u Grckoj.  
   Njegov nacionalizam ne moze da se sakrije iza floskula o saradnji sa celim svetom; vidimo to po tome sto se u ovih mesec i po dana nista nije ucinilo da se makar za jotu poprave odnosi sa susedima - sa Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i, naravno, Crnom Gorom. Otvorena podrska Sarovicu u Republici Srpskoj i izbegavanje da primi u posetu Milorada Dodika - takodje jasno govori o cinjenici da Kostunica ne odustaje od svojih nacionalistickih stavova. Da ne pominjem surovanje s klerom, najave da ce se po skolama uvoditi veronauka, da ne pominjem ono ljubljenje svece i krstenje pred TV kamerama, pre neki dan, prilikom polaganja venca na Avali: u jednoj sekularnoj drzavi u kojoj ne zive samo pravoslavci - ovo je izgledalo u najmanju ruku neukusno. Ukratko, nemam nikakvih iluzija da je Kostunica politicar koji je spreman da se promeni: on je tvrdokorni nacionalista, bez obzira na demokratski recnik i legalisticku retoriku.

   MONITOR: Dakle, Vi pripadate onima koji misle da Kostunica vlada nepostojecom zemljom? U stvari, da je SRJ fikcija. Pojasnite to.

   LUKOVIC: Srbija, i pod novom vlascu, odbija da konacno, jednom zauvek, definise svoje granice; kad to kazem mislim pre svega na iluziju da Savezna Republika Jugoslavija postoji. Ne postoji. Crna Gora, de facto, vise nije clan federacije; Kosovo vise nije deo ni Srbije, a kamoli Jugoslavije, niti ce to ikad vise biti. Sto se pre shvati u Srbiji da Jugoslavije nema, da je nestala, da Srbija treba da se okrene sebi a ne da sanja nedosanjani san o Svim Srpskim Zemljama - bice bolje i Srbiji i svima na Balkanu. Plasim se, medjutim, da je nacionalisticka svest, bez obzira na ove kozmeticke promene, dobila novi zamah: videli smo to u permanentnoj anticrnogorskoj kampanji, optuzivanju za secesiju, propagandnoj agoniji koja je Crnu Goru proglasavala srpskom i odbijala mogucnost da sami Crnogorci odluce o svojoj sudbini. Kostunica i Zizic, svako na svojoj funkciji, zapravo su simboli nepostojece zemlje.

   MONITOR: Da li u Demokratskoj opoziciji Srbije tinja ozbiljan sukob ili se radi o bezazlenim nesuglasicama unutar politicke grupacije koja tek formira novu vlast?

   LUKOVIC: Danas vec mozemo da govorimo o sukobu: s jedne strane je Vojislav Kostunica, zastitnik Nebojse Pavkovica i Radeta Markovica, covek koji je obecao Milosevicu da ga nece isporuciti Hagu. S druge strane, veci deo stranaka u DOS-u nema simpatija za Kostunicinu odbranu celnih Milosevicevih ljudi.  Ovakav kakav danas jeste DOS moze da izdrzi do republickih izbora, ali je neminovno da ce se morati raspasti na svoje sastavne delove. Neprirodno je u jednoj takvoj koaliciji imati i Zarka Koraca i Momcila Perisica na jednom mestu.

   MONITOR: Nakon Milosevicevog pada u letu su se prestrojavali na novi kolosijek mnogi njegovi dojucerasnji obozavaoci. Poseban fenomen su ipak rezimski mediji.  

   LUKOVIC: Ono sto se u Srbiji desilo 5. oktobra - da isti oni listovi koji su do juce analno zadovoljavali sujetu Slobodana i Mire, sa istim ljudima, za deset minuta pretrce s jedne na drugu stranu, i odjednom tvrde kako su oni uvek bili za demokratiju -nije se desilo nigde u svetu. Isti oni novinari u "Politici" ili "Vecernjim novostima", isti oni likovi koji su nas fekalijama zalivali svih ovih godina - danas, kao da se nista nije desilo, hvale druga Kostunicu, obozavajuci ga na isti nacin kako su do juce obozavali druga Mlosevica. Identicna matrica ludila i pokvarenosti samo je promenila odelo, ali je duh ostao isti. S retkim izuzecima, svi stampani mediji u Srbiji danas izgledaju kao ogledalo drustva: konfuzno, amaterski, kukavicki, nesposobni da zadrze makar mrvicu kriticnosti spram nove vlasti.

   MONITOR: Izgleda da se i dio intelektualne elite Beograda brzo konsolidovao i okupio oko novog predsjednika. Kako to tumacite? 

   LUKOVIC:  TV ekrani i novine pune su akademika, izraubovanih naci-pisaca, nesrecnih patriota kojima nije stran grafit "Srbija do Tokija". U sprezi sa Crkvom, koja je shvatila da je ovo trenutak za ofanzivu - stvara se javno misljenje blisko po formi i sadrzini svim onim planovima koji su nas uveli u seriju ratova. To je ono sto izaziva mucninu.

   MONITOR: Price o suverenoj Crnoj Gori dizu pritisak i novoj garnituri na vlasti tako da je ona u tome cak rigidnija od Milosevica. Ima li ikoga da nesto znaci u Beogradu a da je za samostalnu Crnu Goru?  

   LUKOVIC: Stvorena je linc-atmosfera; Crna Gora danas u Srbiji ima tretman kao Slovenija 1990. ili Hrvatska 1992. godine. Milo Djukanovic je autenticno omrazen, svaka samostalna odluka Crne Gore proglasava se napadom na Jugoslaviju, sve sto iz Crne Gore stize ima ukus separatistickog i neprijateljskog. Rec je, pre svega, o agresivnom srpskom nacionalizmu koji sad ima legalisticku zastitu novog predsednika i nove Savezne vlade. U takvim okolnostima, malo je onih koji imaju priliku da se negde javno pojave i kazu da su za samostalnu Crnu Goru. Pre cete cuti da treba sve Crnogorce proterati iz Srbije...

   MONITOR: Sta Vi mislite, da li Crna Gora treba da proglasi suverenost ili da i dalje zivi neravnopravno u zajednici sa Srbijom iako to ne zeli vecina njenih gradjana, a mozda ni vecina gradjana Srbije? 

   LUKOVIC: Svaki dan proveden u ovakvoj nakaznoj federaciji -kazna je i za Srbiju, a pogotovo za Crnu Goru. Iskreno verujem da Crna Gora, sto pre, treba da proglasi samostalnost; ako se jednom ispostavi da postoji potreba za nekim specijalnim vezama izmedju Crne Gore i Srbije - neka dodje do takvih veza. Ali, maltretirati i Srbiju i Crnu Goru necim sto se samo formalno zove Jugoslavijom, ne samo da je pogresno vec i opasno. Umesto da se Srbija osvesti i shvati kako vise nije Gospodar nicije sudbine - cini se sve da se dokaze kako je Crna Gora neprijatelj, pokvarena, podla, bas sad hoce da ode kad smo na pragu velikih promena. Zaboravlja se, namerno, da je Crna Gora protiv Milosevica bila u vreme kad je deo srpske opozicije sa istim Milosevicem ugodno saradjivao. Bas zato nije ni slucajno sto je DOS generalno nezadovoljniji Crnom Gorom nego prethodni rezim. 

   MONITOR: Da li su gradjani Beograda, odnosno Srbije, dobro obavijesteni o tome kako se zivi u Crnoj Gori i sta se dogadja na njenoj politickoj sceni?

   LUKOVIC: Naravno da nisu; rezimski DOS-mediji, kakvi su "Politika" ili Studio B, imaju zadatak da Crnu Goru predstave kao leglo kriminala, korupcije i sverca; njihov je, recimo, zadatak da nam kazu kako se u Crnoj Gori uzasno zivi, kako nemate sopstvenu proizvodnju, fabrike vam ne rade, gradjani su toliko nezadovoljni da jedva cekaju da im Srbija stigne u pohode. Ukidanje dinara u Crnoj Gori ovde se dozivljava kao izdajstvo; zahtev za dve stolice u Ujedinjenim nacijama kao noz u ledja. Popularise se samo ono sto je upereno protiv legalne crnogorske vlasti - Zoran Zizic i Predrag Bulatovic su, ako niste znali, proverene demokrate, Amfilohije je legenda, SNP-Otpor je nesto fenomenalno, nije los ni Momir Bulatovic sad kad je na nasoj strani.

   MONITOR: Zasto vec godinama niste bili u Crnoj Gori?

   LUKOVIC: Poslednji put sam bio u Podgorici 1993, na nekakvoj tribini zajedno s Vesnom Pesic. Nazalost, posle toga nisam bio u Crnoj Gori. Jednostavno, desilo se: buduci da nisam redovno pisao za crnogorske medije - izostao je alibi za poslovna putovanja, bez obzira sto sam svih ovih godina pazljivo pratio desavanja kod vas. Kako vec godinama nisam bio na godisnjem odmoru, otpala je i ta turisticka varijanta. Ostaje mi samo da se nadam da ce iskrsnuti neki dobar povod da uskoro stignem u Crnu Goru. Po mogucstvu, samostalnu.
 

Veseljko KPRIVICA