Make your own free website on Tripod.com

 

Samostalna Crna Gora u okviru velike Albanije

Istorija je sazdana i od apsurda.

Jedan od njih u ovim nasim uslovima mogao bi biti da na kraju ovog veka Crna Gora, koja se dicila junastvom i casnoscu, postane sastavni deo najnerazvijenije drzave u Evropi - Albanije! Iako se mnogima ovakva projekcija moze uciniti preteranom, proslonedeljno politicko istupanje albanskog sefa drzave prilikom posete Skoplju, kada je izlozio pogubnu platformu o promeni granica na Balkanu, kao i visemesecni splet dogadjanja u Crnoj Gori, sa napadnim potezima puzece nezavisnosti Mila Djukanovica, potvrdjuju da se u ovom delu Starog kontinenta nista ne dogadja slucajno.

Redzep Mejdani se u makedonskoj prestonici zalozio da Crna Gora istraje u borbi za svoju nezavisnost i tako samostalna postane deo nove drzave na tlu Balkana - velike Albanije. Posle nedavnog istupanja premijera Majka Bandeljija koji je u ime zvanicne Tirane otvoreno govorio da je vec na delu stvaranje jedinstvene albanske drzave, pokazuju se tacnim nagovestaji da zapravo iza svega stoji plan i zamisao SAD o novom geopolitickom izgledu naseg regiona. Kosmetska kriza, agresija NATO-a na SRJ, tiha okupacija Makedonije i zastitnicki odnos Amerike prema crnogorskom delu nase drzave sa podsticanjem provokacija prema Beogradu, iscrtavaju konture nove strategije koja je kod nas naucno i strucno odavno vec proskribovana, ali koja se u javnim istupanjima zapadnih diplomata i politicara - ako se izuzmu predstavnici Tirane - i dalje krije pod plastom postovanja principa o nepromenjivosti granice. Koliko su americki kreatori kriza po svetu spremni to da postuju, pokazuje iskustvo sa raspadom bivse SFRJ.

Proslogodisnja studija beogradskog Instituta za geopoliticke studije o "velikoj Albaniji" predvidja upravo scenario koji na kasicicu obelodanjuju Mejdani i drustvo. Autoritativna imena za ovu oblast predvidjaju secesiju Kosmeta, podelu Makedonije i nestanak Crne Gore kao preduslove za stvaranje nove albanske drzave. Prosle godine se i Albanska akademija nauka javno oglasila velikodrzavnom nacionalnom platformom, cime su namere naseg juznog suseda samo potvrdjene.

U ovom trenutku Crna Gora je postala najzanimljivija kockica u slaganju crveno-crnog mozaika po Balkanu. Snishodljivo tolerisanje opasnog politickog budjenja Albanaca u ovoj republici posledica je cinjenice da je aktuelni crnogorski predsednik zaseo na tron upravo zahvaljujuci albanskim glasovima, a posle izbora dugovi moraju da se vrate. Ipak, ova cinjenica dolazi u sukob sa jednom drugom - vecina Crnogoraca opredelila se na referendumu za Jugoslaviju, pa su gotovo svi politicki potezi Djukanovica koje je povlacio kao predsednik zanemarivali ovako izrazenu volju crnogorskih gradjana. Time je stvoren prostor za podmukle namere razbucavanja savezne drzave sa prepoznatljivim epilogom o kome sada otvoreno govore causi Amerike iz Tirane.

Medjutim, moze Mejdani da izjavljuje sta mu je volja, ili tacnije, sta mu je zadato, ali je za jugoslovensku a posebno crnogorsku javnost najvaznije sta je sve cinjeno, a bogami i sta nije a trebalo je, tokom vladavine nove politicke garniture na celu sa Djukanovicem, a sto bi islo na ruku zamisljenom prekomponovanju Balkana.

Ponasanje zvanicne Crne Gore tokom 78 dana agresije na SRJ, mlako reagovanje i miniranje antiteroristickih akcija saveznih organa na Kosmetu, tolerisanje aktivnosti nekih crnogorskih ministara iz redova Albanaca da kroz drzavnu politiku plasiraju svoje secesionisticke namere, samo su deo onoga sto je stvaralo udoban politicki ambijent za ostvarivanje konacnog cilja. Bliske veze i surovanje Djukanovica u vreme najzesce agresije sa cinovnicima americke administracije pod plastom borbe za demokratske reforme, imalo je za cilj postepeno odvajanje od Beograda. Insistiranje Podgorice na neslaganju sa zvanicnicima u jugoslovenskoj prestonici krije, kao i u prethodnom slucaju manipulacije, mnogo dublju zaveru cija bi zrtva mogla da bude Crna Gora, ali i sam Milo Djukanovic.

Osim politickog, za ostvarivanje konacnog cilja zanimljiv je i ekonomski momenat. Cinici procenjuju da bi se povezivanjem albanske i crnogorske privrede stvorila svercerska velesila u ovom delu Evrope. Jedino je neizvesno ko bi koga u tom drustvu nadmudrio - da li bi strucnjaci za cigarete bili produktivniji od specijalista za oruzje i drogu. Tek ocito je da bi se u regionu stvorila crna ekonomsko-politicka rupa za koju bi nesposobna Evropa morala da potrazi americku pomoc.

Tvrdoglave cinjenice govore da ni put od apsurda do realnosti nije nemoguc. Opijani zavodljivom nezavisnoscu, gradjani Crne Gore cesto nisu u prilici da se u to i sami uvere, pa bi Mejdanijeva pretnja iz Skoplja mogla da bude poslednji politicki budilnik kuda vodi Djukanovicev put. A ako se to ignorise i ipak dodje do realizacije velikoalbanskih teznji, nema sumnje da bi u takvoj tvorevini Crna Gora bila "dostojanstvena" manjina.

Radivoje Petrovic

Politika 12.07.99.