Make your own free website on Tripod.com

 

 

 

 

 

NOVI TALAS REPRESIJE U SRBIJI


Licne karte na pregled!

 

"Zdruzena akcija organa unutrasnjih poslova", ranije cesto pominjana formulacija, poslednjih je dana u Srbiji - kroz nekoliko 
ostrih i represivnih akcija - ponovo postala aktuelna. Javnost je bila ne malo iznenadjena kada je MUP Srbije, krajem prosle sedmice, porucio gradjanima da ce od ponedeljka uniformisani policajci poceti da zvone na vrata stanova trazeci na uvid licna dokumenta. Svrha akcije je, kaze pomocnik ministra policije, general-pukovnik Obrad Stevanovic, u "podizanju opste bezbednosti gradjana". 
    Kako je objasnio general Stevanovic, sustina akcije - radnog naslova: "Dobar dan, licne karte na pregled!" - bi trebalo da bude u tome da se gradjani "zblize" sa narodnom milicijom i da od nje dobiju pomoc i savet kako da azuriraju svoja dokumenta, jer ce im to, kazu odgovorni, pomoci "da lakse ostvare svoja prava". "Akcija ce omoguciti da gradjani i policija razmenjuju bezbednosne podatke od interesa za opstu bezbednost", tvrdi Stevanovic, direktno najavljujuci povratak na scenu Alekse Zunjica ili brace Cvorovic. 

    - Mislio sam da je rusenjem Berlinskog zida pao i rejonski pozornik. Cini mi se da se vraca vreme iz 1948. godine, kada cemo svi biti mali 'balkanski spijuni'", kaze u prvom komentaru na akciju MUP-a Srbije, poznati beogradski advokat Sava Andjelkovic.
    Policija namerava, a to je potvrdio i njen drugi covek - general Stevanovic, da reafirmise policajce pozornike, rejonske cuvare reda, koji ce imati svoju "parohiju" i nastojati da saznaju sve sto se u njoj desava, pa i iza vrata i prozora gradjana. Nakon pocetnog iznenadjenja zbog najave policijske akcije, usledila su brojna reagovanja opozicionih stranaka i aktivista za ljudska prava, u kojima je najcesce i izricana kritika na koncept povratka policajaca pozornika. 
    U brojnim rekcijama primetno je da se policiji retko spocitava da je njena akcija protivzakonita, ali upozorava se da dolasci policajaca na kucni prag znace veliki pritisak na gradjane, pa i posredno upozorenje da ne zaborave da su pod kontrolom drzave. 
    "Kada smo kao gradjani vadili licna dokumenta, to smo radili kod nadleznih organa i oni nas sve imaju u evidenciji. Ova policijska akcija moze da izazove strepnju kod gradjana. Takva vrsta provere je neprimerena. Ako drzava vec hoce da sredi evidenciju, to bi morala da radi drugacije. Trebalo je da zamoli gradjane da oni to sami urade", kaze Biljana Kovacevic-Vuco, predsednica Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava, organizacije koja uvek reaguje povodom narusavanja individualnih i kolektivnih gradjanskih prava. 
    U gotovo svim reagovanjima govori se o tome da gradjani ne moraju da puste policajce u stanove, jer je, po Ustavu SRJ, stan nepovrediv. Policija ipak preporucuje gradjanima da prime "goste" u stan, a u tu svrhu napravljen je i promotivni spot koji se emituje na ovdasnjim televizijama: dva glatko izbrijana mladica u policijskim uniformama salutiraju bakici koja im otvara vrata stana; u sledecoj sceni oni listaju licne karte, dok im bakica donosi kaficu na posluzavniku na kojem je heklani podmetac. Nakon toga, svi se medjusobno rukuju, sa (obaveznim) osmehom na licu. Idila gradjansko-policijske saradnje. 
    U burnom politickom trenutku, najava da ce policaja obici svaki stan u Srbiji i prekontrolisati licne karte njenih sedam do osam miliona punoletnih gradjana, izaziva medju, pre svega mladjim ljudima, bojazan da ce iskusiti ono sto su decenijama unazad preziveli njihovi roditelji. Vec se, manje u sali, vise u zbilji, u razgovorima sugradjana pominje da ce "dezurni penzioneri iz kucnog saveta", ohrabreni najavom nove represije, poceti da prijavljuju ko slusa strane radio-stanice, ko kupuje opozicionu stampu, ko uopste ima para da ista kupuje...
    Buduci da nema nacina da se gradjani suprotstave policijskoj akciji, osim da ih ne puste u stan, javili su se i predlozi za gradjansku neposlusnost. Natasa Kandic, direktor Fonda za humanitarno pravo, predlaze da gradjani, kad im policija zakuca na vrata, ljubazno odbiju da pokazu licna dokumenta i da poruce da to mogu da urade tek pred "nadleznim organom", odnosno sudom. Ona kaze da u tom slucaju verovatno sledi prekrsajna prijava, ali dodaje da ce prekrsajne sudije biti paralisani ako gradjani masovno budu neposlusni, sto je ipak malo verovatno.
    U procenama policijske akcije koja je tek pocela, pojedini posmatraci idu mnogo dublje, pa tako psiholog Zarko Trebjesanin smatra da je efekat akcije sracunat da zaplasi ljude i da kod njih stvori uverenje da je policija jos jaka, a dopusta i mogucnost da drzava, kontrolom licnih dokumenata hoce da "pretrese" biracke spiskove. Sa misljenjem Trebjesanina slazu se i partije iz Saveza za promene, koje proveru licnih dokumenata vide kao pritisak na gradjane da "smire strasti" i da odustanu od pomisli da ucestvuju u ulicnim protestima.
    Sama po sebi, provera licnih dokumenata bila bi dovoljna da se medju ljude unese nemir i osecaj da ih neko ipak posmatra, ako su uopste i uspeli da se oslobode takvog utiska.  
    Ali, drzavi ni to nije bilo dovoljno, pa je uporedo sa tom akcijom krenula i u popunjavanje prazne drzavne kase, i to na njoj omiljen, represivan nacin. Za samo dva-tri dana "uhapseno" je 70 privatnih autobusa koji rade na gradskim linijama i koji
nose crnogorske registarske tablice i zakatanceno na desetine privatnih prodavnica, kioska, kafica... Beogradski privatni prevoznici, koji su vec mesecima okosnica gradskog prevoza, posto je javni prevoznik desetkovan nestasicom dizela, iskazali su solidarnost sa kolegama kojima su autobusi oduzeti, zbog cega je dvomilionski Beograd nekoliko dana bio gotovo paralisan. xPolicija je oduzela autobuse uz licemerno obrazlozenje da ih vodi na "vanredni tehnicki pregled", ali to iskljucivo vazi za "crnogorska" vozila koja su, na obostrano zadovoljstvo, mesecima nesmetano prevozila Beogradjane.
    Sudbina oduzetih autobusa jos je nepoznata, iako policija i gradske vlasti tvrde da ce sve biti izgladjeno, ali pretpostavlja se da ce vlasnici svoja vozila dobiti nazad - tek uz "masnu" novcanu naknadu. Isto vazi i za vlasnike prodavnica i kafica koji su, takodje, mesecima i godinama neometano radili, i samo su jednog dana na vratima zatekli plombu finansijske policije. Drzava pokusava da podseti na vec zaboravljeni prioritet koji je postavila godinama unazad - borbi protiv kriminala i finansijske nediscipline i to na najbrutalniji nacin. 
    Za sada, na udaru su "visokoprofitabilni" privatnici, oni od kojih je moguce u vrlo kratkom roku izmusti vecu kolicinu novca, dakle autobuski prevoznici i kafedzije, kroz cije ruke prolazi kes, ono sto je drzavi najpotrebnije. Nakon njih i gradjana, koji zbunjeni ili uplaseni cekaju da im policija pozvoni na vrata. Jos se ne vidi - ko je sledeci koji ce biti izlozen direktnom pritisku drzave.

Ivan CVEJIC (Monitor, 01.10.99.)