Make your own free website on Tripod.com

 

 

 

 

 

UBISTVO ARKANA: UMJESTO RAZJASNJENJA - NOVI ZAPLET


Tajne zvanicne verzije
 

   Beogradska policija je saopstila da je Zeljka Raznatovica Arkana ubio Dobrosav Gavric (25), policajac na bolovanju. Gavrica terete i za ubistva Milenka Mandica i Dragana Garica, koji su sedeli s Arkanom za stolom, kao i za tesko ranjavanje Ljiljane Albijanic koja se u "Interkontinentalu" slucajno nasla u vreme ubistva.  
   Policija je, kako je rekao potpukovnik Miodrag Gutic, nacelnik Odeljenja za suzbijanje krvnih i seksualnih delikata, definitivno ustanovila da je Gavric pucao, a da su mu pomagaci bili Dejan Pitulic (33), bivsi policajac, i Vujadin Krstic (36), od ranije poznat po ucescu i kriminalnim poslovima. Pitulic je Gavrica, koga je ranio Arkanov telohranitelj, prevezao svojim "golfom" do ordinacije doktora Vasiljevica u Loznici, ali ih je ovaj poslao u drzavnu bolnicu. Krstic ih je sacekao u Loznici, ali policija nije saopstila koji je bio njegov zadatak.  
   "Sva trojica priznala su ucesce u Arkanovom ubistvu", kazao je potpukovnik Milenko Ercic, nacelnik Uprave kriminalisticke policije. Takodje, receno je i da oruzje kojim je zlocin izvrsen jos nije nadjeno, ali jeste nekoliko automobila koriscenih pri  izvrsenju. Jos se traga i za osobama koje su, eventualno, bile u lancu planiranja i izvrsenja zlocina. Arkanov telohranitelj, koji je pucao u Gavrica, van Beograda je - tvrde u policiji.   
   To je zvanicna verzija dogadjaja u "Interkontinentalu". Ono sto je vazno koliko i ime ubice - motiv - nije saopsten! Ercic je rekao da nije policijska praksa da govore o motivu ubistva, i to zbog istrage, ali da postoje dokazi koji ce biti "saopsteni kad za to dodje vreme". Naglasio je da je najvaznije da se vec sad zna da nije rec ni o kakvom drzavnom terorizmu, vec o rasciscavanju racuna u svetu kriminala. Potpukovnici Gutic i Ercic su jos dodali da se ubica nije rukovao s Arkanom i da "nemaju saznanja da su uhapseni bili clanovi Srpske dobrovoljacke garde". 
   Na konferenciji za novinare u policiji nije bilo reci o izvesnom Jeftovicu (Branku ili Goranu), za koga su sve novine izvestile da je uhapsen. 
   Inace, noc pre nego sto ce policija saopstiti imena ubice i pomagaca, Dobrosav Gavric, koji je bio na lecenju u loznickoj bolnici, evakuisan je helikopterom u nepoznatom pravcu. Policija je oko 20.15 sati blokirala ulice u precniku od 150 metara oko bolnice, a sanitetska kola prebacila su ga do helikoptera koji je cekao na obliznjem stadionu. Gavric je sada na sigurnom, na lecenju, receno je u SUP-u. Nezvanicno se saznaje da je jos u loznickoj bolnici dosao svesti i dao prvi iskaz policiji.  
   O Loznicaninu koji je, kako tvrdi policija, pucao u Arkana, sugradjani nerado govore. Neki su, ipak, rekli da je prek momak, da se pre dvadesetak dana potukao u kaficu u obliznjem Trsicu, gde je pre godinu dana pucano na njega, te da je bio na Kosovu i da se odatle vratio sa visim policijskom cinom i nekoliko gelera u telu. Neki, cak, tvrde da je postao ovisnik o drogi. Gavricevi roditelji tvrde da njihov sin nije pucao. Otac Misko kaze da je sina video u bolnici dok policija nije postavila straze i da, kao i svaki otac, samo moli Boga da sin prezivi. Majci Mileni nije dozvoljeno  da vidi sina.  
   Posle prvog saopstenja policije mnogo toga ostalo je nejasno. Pre svega: kako to da su zlocinci bili tako "nonsalantni". Pitulic je, recimo, beg s mesta ubistva organizovao "golfom" koji je registrovan na njegovo ime. Uz to, ranjeni Gavric smesten je u drzavnu bolnicu. Prosto je neverovatno da su, bezeci od policije i brojnih i organizovanih Arkanovih ljudi, Gavrica smestili na jedino mesto, gde se svaka rana naneta vatrenim oruzjem, po zakonu, obavezno prijavljuje policiji. Cudno: organizacija jednog tako vaznog zadatka, kao sto je likvidacija prvog coveka podzemlja, bila je tako traljava da nije podrazumijevala lekara koji bi intervencijom, na skrovitom mestu ili u samom automobilu, omogucio da ranjeni Gavric stigne bar do Republike Srpske, koja je od Loznice udaljena dvadesetak minuta voznje.
   Cudno je i to da je Gavric ostavljen u zivotu ako je procenjeno da zbog obilnog krvarenja ne moze da stigne do granice. I u mnogo "sitnijim" ubistvima svedok, kakav je Gavric, u slicnim situacijama bi bio jednostavno likvidiran, sto je mnogo manja steta nego da progovori. 

   Cudno je sto autoput Beograd-Zagreb nije bio blokiran posle ubistva, kad je vec novinare koji su prvi stigli na mesto zlocina sacekala prica da su napadaci pobegli crvenim "golfom" ili "korolom" bas u tom pravcu. Zasto srpska policija do danas nije poslala kolegama iz Republike Srpske poternicu? Pretpostavlja se da je to pravac kojim su se kretali ljudi umesani u ubistvo. Zasto je Arkana u bolnicu odvezla supruga Ceca, kad je policija, Interventna brigada, na mesto nesrece stigla tri minuta posle pucnjave, dok su zrtve jos lezale u holu?  Zasto se i od koga krije mesto na kome je Gavric? Arkanovi ljudi ce ga naci ako je i na Marsu, od njih ga je nemoguce sakriti. 
   Ipak, ono sto najvise brine jeste cinjenica da su u ubistvu bosa bodzemlja ucestvovala dva policajca. Pitulic je, doduse, izbacen iz sluzbe pre pola godine, ali Gavric jos ima radnu knjizicu u SUP-u. 
   Pukovnici Ercic i Gutic saopstili su to kao nesto sasvim obicno. Istini za volju, ni novinari prisutni na konferenciji za novinare u policiji nisu nasli za shodno da upitaju ima li jos, i koliko, tih policajaca koji u slobodno vreme cuvaju mafijase (vidi biografije Pitulica i Gavrica). Nekad, kad su neki kriminalci radili za policiju, o tome se jos i pisalo.
   Danas, kad, kako ispada, neki policajci rade za mafijase, niko nista ne pita. Mozda je to zbog toga sto je Srbija postala drzava u kojoj je normalno da se, kao letos, na jednom beogradskom splavu srdacno pozdrave i izljube Senta Milenkovic, general policije i sef obezbedjanja Slobodana Milosevica, i sada vec pokojni Zoran Sijan, vodja surcinskog ganga.  Scena se zbila usred bela dana; Milenkovic je bio u uniformi, bilo je prisutno najmanje dvadeset svedoka i niko se nije zacudio, ili to bar nije pokazao.  
   Jos jedan detalj u vezi za Raznatovicevim ubistvom pokrenuo je niz pitanja o tome kakva je to drzava Srbija. Savezni ministar za informisanje Goran Matic, komentarisuci za "Njujork tajms" zlocin u "Interkontinentalu",

rekao je da je Arkan bio obican kriminalac te da ga je ubila crnogorska mafija. Matic je posle demantovao da je to rekao, ali je "Njujork tjms" ostao pri tome da je verno preneo ministrovu izjavu.
   Opozicija je na to spremno odgovorila, pokazujuci fotografiju na kojoj Arkan odlikuje predsednika Skupstine Srbije Dragana Tomica, kao i onu na kojoj se nalazi bukvalno na korak iza Slobodana Milosevica, i to na sahrani zajednickog prijatelja Radovana Stojicica Badze, ubijenog dok je bio prvi policajac Srbije. Opozicija je podsetila i na to da je Raznatovic bio poslanik u republickom parlamentu i da vlast za njegovog zivota nikada o njemu nije govorila kao o kriminalcu.  
   Tako ispada da je mrtav Arkan mnogo opasniji po vlast, jer je  policija, iznoseci podatak da su u ubistvo umesani i policajci, otvorila - za vlast jednu od najbolnijih tema - o umesanosti drzave u kriminal.  
   U Srbiji se danas svi bave kriminalom; od obicnih ljudi koji, da bi preziveli, menjaju devize na crno i kupuju svercovanu robu, pa navise. Bilo da su krenuli s ulice, kao Arkan, ili iz stranke, kao Kundak, ili iz Sremske Kamenice, kao Badza. I sve je dozvoljeno, osim jedne stvari: ne ugrozavaj interese onog koji je stvorio taj sistem. Ni po kojem osnovu ne staj na put "kumu".  
 

 

 

Ko su osumnjiceni  

   DOBROSAV GAVRIC rodjen je 17. marta 1976. godine u loznickom selu Trbusnica. Zavrsio je Srednju skolu unutrasnjih poslova i od 1996.
godine radio je kao policajac u brigadi SUP-a u Beogradu. Od juna 1999. godine, Gavric je na bolovanju, kada su ga, kako tvrdi policija, angazovale osobe iz kriminogene sredine. 
   "Gavric je radio na poslovima obezbedjenja kod vidjenijih beogradskih kriminalaca. Prosle godine, za vreme bolovanja, bio je ranjen. Prema njegovom svedocenju, u pitanju je bilo samopovredjivanje, ali verujemo da je ranjavanje posledica obracuna unutar nekog kruga s kojim se Gavric druzio", naveo je Milenko Ercic, nacelnik beogradske Kriminalisticke policije.   
   DEJAN PITULIC, ubicin pomagac, rodjen je u Istoku 31. oktobra 1966. godine. Zavrsio je srednju skolu i kurs za policajce. Od 1989. godine radio je u Dezurnoj sluzbi SUP-a u Beogradu. Iz sluzbe je isteran 5. juna 1999. godine, zbog zloupotrebe i pruzanja usluga obezbedjenja licima iz kriminogene sredine.  
   "U Sluzbi se neodgovorno ponasao. Obezbedjivao je lica iz sveta kriminala, kao i njihove objekte. Marta prosle godine je uhapsen upravo zbog tih poslova i kontaktiranja i druzenja sa kriminalcima", izjavio je Milenko Ercic.  
   VUJADIN KRSTIC je rodjen 1963. godine u Malom Zvorniku, s prebivalistem u Loznici, Ulica Vlade Zecevica 38. Inace, od ranije je poznat policiji kao izvrsilac teskih krivicnih dela, zbog kojih je i osudjivan.  
   Policija je saopstila ime Arkanovog ubice, ali ne i motiv i nalogodavca. 

 

Sonja DROBAC