Make your own free website on Tripod.com

 

Sta zeli Crna Gora

Federacija na remontu

U Podgorici svakim danom raste broj onih koji misle da je potrebno rusiti citavu zajednicku kucu. Do juce su najbrojniji bili oni koji su govorili ako ode Milosevic bice dovoljno popraviti i krov

Nesumnjivo najzanimljivije politicko stivo stize ovog leta iz Podgorice. Zove se "Predlog za redefinisanje savezne drzave" i, sudeci prema najavama, moglo bi se protumaciti pre svega kao podgoricka poruka Beogradu hajde da se dogovorimo da Srbiji i Crnoj Gori pripada po 50 odsto savezne drzave, odnosno hajde da SRJ vise ne bude iskljucivo ono sto naumi i odluci Slobodan Milosevic. Ako se nekome to ne svidja, Srbija i Crna Gora mogu se potpuno razici i imati, svako za sebe, citavih "sto odsto drzave". Drugim recima, Jugoslaviju ce ciniti dve potpuno ravnopravne federalne jedinice ili Jugoslavije jednostavno nece biti.

NOVI PROJEKTI: O redefinisanju sadasnje savezne drzave u Crnoj Gori govori se jos od kraja maja kada je vlada u Podgorici resila da konacno otvori pitanje funkcionisanja zajednicke drzave i svoje ideje uoblici u zvanican dokument. Po zavrsetku rata iz redova vladajuce koalicije u Crnoj Gori sve otvorenije su pocele da stizu poruke kako je SR Jugoslavija, skrojena po "zabljackom ustavu" iz 1992. godine, odsluzila svoje. Za crnogorsku politicku elitu "zabljacki ustav" je potpuno mrtav s obzirom na to da je prethodno nebrojano puta najgrublje pogazen i pretvoren u mrtvo slovo na papiru. Cini se da je posle 11 nedelja rata u Podgorici nestalo i ono malo volje da se sadasnja savezna drzava prepravlja ili konsoliduje. "Posle ovog rata nista vise nije kao pre i prepravke postojece drzave ili neke brze reforme nisu vise moguce", istice ovih dana vecina crnogorskih zvanicnika.

U pocetku pomalo stidljivo, a danas vec sasvim otvoreno, u politickom recniku Crne Gore pocele su da dominiraju i reci kao sto su konfederacija, referendum, nezavisnost... Mnoze se i razmisljanja na temu moze li Crna Gora sama, da li je SRJ i dalje optimalni okvir za Crnu Goru, treba li SRJ Crnoj Gori vise nego li Srbiji, moze li Beograd da podnese Crnu Goru koja je ravnopravna, a ne inferiorna, treba li se uopste jos "zavaravati zabludom zvanom Jugoslavija" kada nijedna njena institucija vise ne funkcionise... Ovakva i slicna pitanja nekada su dolazila samo iz redova crnogorskih liberala, danas ih postavljaju na svojim tribinama, savetovanjima ili u novinama gotovo svi od univerzitetskih profesora do udruzenja za nezavisnu Crnu Goru.

U trenutku kada ovaj broj "Vremena" krece u stampu (sreda popodne), i crnogorski predlog za redefinisanje savezne drzave trebalo bi da posle zadnjeg citanja i doterivanja krene u javnost. Kako "Vreme" nezvanicno saznaje politicki deo ovog dokumenta u ime grupe autora uoblicio je dr Mijat Sukovic, a ekonomski dr Veselin Vukotic, dok je narucilac posla bila crnogorska vlada. Buduca savezna drzava sacuvala bi samo nekoliko funkcija koje joj sada pripadaju, a sve ostalo pripalo bi republikama clanicama. Prethodno, ova postojeca federacija bi otisla "u stecaj" sa svim svojim dosadasnjim funkcijama i institucijama. U Podgorici zapravo tvrde da savezna drzava odavno i ne postoji i da je "zgazena" voljom jednog coveka koji je sebe postavio iznad svih institucija.

Prema novom crnogorskom projektu vojsku bi, na primer, svako (ne samo Marko Milosevic) sluzio kod kuce; u slucaju namerno podsticane hiperinflacije i stampanja para Podgorica bi se branila paralelnom (zastitnom) monetom; u izvesnoj meri zajednicka bi bila i spoljna politika; Scepanovic i Bodiroga igrali bi i dalje za istu reprezentaciju... I to bi otprilike bilo sve od savezne drzave na sta je Crna Gora u ovom trenutku spremna da pristane. Ime i forma takve drzave bili bi stvar dogovora. Oni koji su radili na ovom dokumentu tvrde da to i nije tako vazno koliko je vazno da tako zamisljena drzava dobro funkcionise i odgovara svima, kako jedni drugima ne bi smetali.

Taj dokument za koji ovih dana u Podgorici (reklo bi se i u Beogradu) vlada veliko interesovanje bice ujedno i osnova sa koje ce vladajuca DPS krajem ove nedelje poceti seriju razgovora sa politickim strankama iz Srbije. I SPS i radikali prihvatili su inace da razgovaraju na ovu temu i vide sta to zvanicna Podgorica nudi. Barem dosad, zvanicni Beograd nije primecivao gotovo nikakve probleme u funkcionisanju savezne drzave. Jos manje je priznavao da je Crna Gora, kako to tvrde njeni celnici, u nekom neravnopravnom polozaju.

Osecaj sve vece "ugrozenosti" Crne Gore u postojecoj saveznoj drzavi pomenuo je prosle nedelje i nezavisni podgoricki politikolog Srdjan Darmanovic, ucestvujuci na redovnoj tribini beogradskog Medija centra. U razgovoru na temu "moze li se konsolidovati jugoslovenska federacija", Darmanovic je veoma precizno opisao pozicije Srbije i Crne Gore nakon minulog rata. Crna Gora je, po njegovim recima, iz rata izasla ojacana, sa ocuvanom drzavom, bitno popravljenom medjunarodnom pozicijom i primetno povecanim poverenjem gradjana u vladu i predsednika Mila Djukanovica. Istovremeno, tvrdi Darmanovic, rat je u prilicnoj meri diskreditovao Miloseviceve pozicije u ovoj republici (nedavna istrazivanja javnog mnjenja stavljaju ga na prvo mesto nepopularnosti) i povecao broj onih koji smatraju kako Milosevicev rezim sve ozbiljnije ugrozava crnogorske interese.

NIKSICKI PROGRAM: Da posle rata u SR Jugoslaviji vise nista ne moze biti kao pre, tvrdi i sam predsednik Crne Gore Milo Djukanovic. Pre nedelju dana on je u svom rodnom Niksicu, u prepunom Domu kulture, gotovo puna tri sata razgovarao sa gradjanima o "redefinisanju postojece drzave". Bio je to, u dobroj meri, Djukanovicev programski govor i najava jednog politickog procesa koji bi svoj vrhunac mogao da dozivi pred kraj ove godine. Te veceri u Niksicu Djukanovic je nekoliko puta ponovio da Crna Gora vise ne moze da ceka i da ce, cak i u slucaju protivljenja Beograda, naci nacina da se zastiti od jedne "stetocinske i autisticne politike" koja neprekidno proizvodi nesrece oko sebe". Najduzi aplauz Niksicani su mu uputili kada je pomenuo istrazivanja javnog mnjenja i podatak da vise od 50 odsto gradjana ove republike u ovom trenutku podrzava nezavisnu Crnu Goru ili konfederalno preuredjenje savezne drzave. "Nama koji vodimo drzavnu politiku potpuno je jasno da vecina nasih gradjana zeli da se promene odnosi na relaciji izmedju Srbije i Crne Gore jer u ovakvim odnosima ne prepoznaju svoju perspektivu. Ja sam sa takvim interesom vecine gradjana nase republike apsolutno i iskreno saglasan", izgovorio je te veceri Djukanovic, ponovo zasut salvama aplauza.

I predsednik Crne Gore smatra inace da Srbija i Crna Gora krecu ka buducnosti sa potpuno razlicitih pozicija, sto dodatno otezava mogucnost da se nastavi kao dosad. Srbija je u proteklom ratu, tvrdi Djukanovic, zbog neodgovorne politike Milosevica, bespotrebno razorena. Predstoji joj obnova i najdirektniji drzavni intervencionizam u ekonomiji. Na drugoj strani, Crna Gora nema potrebe za obnovom i okrece se daljoj liberalizaciji i reformama, a to je u ekonomskom pogledu sasvim suprotno od onoga sto ce Srbija morati ubuduce da cini. Djukanovic tvrdi da i na spoljnopolitickom planu dve republike imaju potpuno suprotne interese. Srbija je uzasnom propagandom u prilicno dugom periodu okrenula sebe protiv Zapada, dok je Crna Gora okrenuta svemu onome "sto danas najubedljivije stanuje u Zapadnoj Evropi". Zato ce (makar to bilo i samo u neposrednoj buducnosti) dva Miloseviceva nekadasnja "oka u glavi" gledati na sasvim suprotne strane. Po Djukanovicu, ova cinjenica je samo dodatni razlog da Crna Gora ubuduce za sebe izbori dovoljno prostora i svezeg vazduha za samostalnije vodjenje politike.

I premijer Crne Gore Filip Vujanovic istice, u razgovoru za "Vreme", kako je sadasnja savezna drzava u poslednje dve godine sluzila iskljucivo kao servis Milosevicevog rezima protiv Crne Gore. Predsednik SRJ, kaze Vujanovic, nije postovao izbornu volju gradjana Crne Gore i nije dozvolio kostituisanje Veca republika saveznog parlamenta, izborna volja nije postovana ni kada je funkcija saveznog premijera dodeljena Momiru Bulatovicu cija je partija izgubila izbore u Crnoj Gori, pravosudne odluke na saveznom nivou takodje se oblikuju prema volji Beograda. Kao najgrublji primer gazenja zajednicke drzave premijer pominje ponasanje dela vojnih struktura za vreme minulog rata i vanustavno preuzimanje komandne funkcije u ruke jednog coveka. Na pitanje koliko dugo je Crna Gora spremna da ceka na odgovor iz Beograda o novom organizovanju zajednickog zivota, Vujanovic odgovara: "Razgovorima o redefinisanju savezne drzave trebalo bi dati maksimalnu sansu. Ne treba biti nervozan i nestrpljiv u ogranicavanju vremena trajanja tih razgovora. Svima mora biti jasno da mi zelimo zajednicu sa srpskim narodom i svim gradjanima Srbije i da za tu zajednicu postoje jaka opravdanja istorijska, ekonomska, kulturna. Konacano nasi gradjani shvataju da je krivica za odsustvo suzivota dve drzave u okviru SRJ na srpskoj strani. Zato i buducnost te zajednice zavisi prevashodno od Srbije. Jugoslovenska zajednica ce imati buducnost samo ako u Beogradu budu vladali oni koji su okrenuti demokratiji i reformama."

Na slicno pitanje upuceno na tribini u Niksicu, i intonirano na nacin "da li se uopste vise isplati gubiti vreme sa Beogradom", predsednik Djukanovic pomenuo je strpljivo "otapanje ledene sante" i promenu politicke klime u samoj Crnoj Gori gde sve manje ljudi veruje "pretencioznom Milosevicu i histericnom Bulatovicu". U onome sto Crna Gora pokusava da ostvari bolje je izgubiti jos malo vremena, iako je ono dragoceno, nego ijednu ljudsku glavu vukuci nervozne poteze, tvrdio je crnogorski predsednik. Djukanovicev savetnik za ustavnu problematiku Miodrag Vukovic u odgovoru na slicno pitanje kaze: "Neko ko je mnogo ljut na Milosevica hoce odmah referendum i nezavisnost." Politikolog Srdjan Darmanovic smatra da ce do kraja ove godine politicki procesi ici u pravcu vece nezavisnosti Crne Gore. "Djukanovic je naucio da se u politici ide korak po korak", kaze Darmanovic, ali i ujedno upozorava da ce crnogorsko javno mnjenje postati nervozno ukoliko se do kraja godine ne ukazu i neki sasvim konkretni obrisi upravo otvorenih inicijativa. "Crna Gora je inace dovoljno mala da ne moze sama da se otcepi. Medjunarodna zajednica ne podrzava nastajanje jedne nove drzave, ali itekako podrzava inicijativu za redefinisanjem ove postojece." Slicno misljenje izneo je na proslonedeljnoj tribini beogradskog Media centra i profesor Fakulteta politickih nauka Ilija Vujacic, koji smatra da medjunarodna zajednica ocito ne zeli jos jednu nezavisnu drzavu na ovim prostorima, ali i da istovremeno Crna Gora moze da posluzi i kao otvoren kanal dodatnog medjunarodnog pritiska na Milosevica i njegov rezim.

DRUGA STRANA: Politicki protivnici Djukanovica i njegove vladajuce koalicije slazu se sa tezom da je savezna drzava u krizi, ali tvrde kako uzrok te krize ne stanuje u Beogradu, vec u Podgorici, s obzirom na to da Crna Gora ne postuje odluke koje donosi savezna vlast. Predsednik izvrsnog odbora SNP-a Predrag Bulatovic, po mnogima i najkompetentniji predstavnik glavne opozicione stranke u Crnoj Gori, optuzuje tamosnji rezim i samog Djukanovica za sklonost ka manipulacijama. "Djukanovic je spreman za svakakve drzavne projekte samo da on bude na vlasti. Zato njegove pozicije nisu jasne. Djukanovic siri tezu da Srbija nije za federaciju i razgovor. To nije tacno, jer su njihov poziv za razgovor prihvatile sve partije iz Srbije. Iz ove situacije postoje inace dva puta. Jedan je promena saveznog ustava, sto znaci promene unutar postojece federacije. Drugi put je referendum. Djukanovic nikada ne igra cistu varijantu. Ako on razmislja o referendumu, nasa partija trazi da se prvo raspisu izbori na kojima ce se definisati jasne pozicije. Posle toga, nova skupstina bi odlucila da li da se ide na referendum ili ne. Pre godinu dana Djukanovic je dobio izbore na platformi zalaganja za Jugoslaviju," kaze Predrag Bulatovic.

Zvanicnici SNP-a tvrde kako postojeci Ustav u potpunosti uvazava drzavnost Crne Gore i njenu jednakost u federalnoj drzavi. Po njima, nevolja je u tome sto Milo Djukanovic na drugoj strani pokusava da oslabi sve savezne funkcije. Predrag Bulatovic durektno optuzuje predsednika Crne Gore za permanentnu kampanju protiv VJ sracunatu na to da se vojska kompromituje i "izgura" iz ove republike. "Federacija se raspada onda kada vojske nema. Da bi eliminisao VJ iz Crne Gore, Djukanovic neprekidno uvecava broj policajaca. To je njegova privatna vojska koja broji vec 15.000 ljudi iako Crnoj Gori ne treba vise od 2000 policajaca. U mirnodopska vremena Crnoj Gori ne treba vise od sest do osam hiljada vojnika. Nasa partija se zalaze da se i broj vojnika i policajaca svede na mirnodopski nivo i da se oni nikako ne ukljucuju u politicke sporove. Inace, slicno su svojevremeno radili Kucan i Tudjman. Samo, razlika je u tome sto je u Sloveniji teritorijalna odbrana ustala protiv JNA u kojoj su bile zastupljene sve ostale nacije. U Hrvatskoj je bilo slicno, na Kosovu se tzv. UCK borio protiv Srba i Crnogoraca. U Crnoj Gori imamo slucajeve da su rodjena braca jedan u policiji, drugi u vojsci. Zato je i dizanje broja policajaca na tako visok nivo prizivanje gradjanskog rata", kaze Predrag Bulatovic.

Prizivanje gradjanskog rata, ali uz tezu "nece im uspeti", pominju i ljudi iz vrha crnogorske vlasti. Prema njihovim informacijama u mnogim kasarnama sirom Crne Gore proteklih dana regrutuju se mladici (uglavnom Bulatoviceve pristalice) za neku fantomsku "saveznu policiju". Kazu, istu onu koju je Milosevic licno raspustio pre mnogo godina. Ta policija bi, prema njihovim saznanjima, bila smestena u kasarnama i odatle kretala na "izvrsenje zadataka" sto samo dodatno komplikuje situaciju u Crnoj Gori.

Dr Ilija Vujacic smatra da od najavljenih razgovora o buducnosti savezne drzave ne bi trebalo previse ocekivati. Oni koji su na vlasti u Srbiji i dalje se zalazu za cvrstu federaciju. Oni koji su na vlasti u Crnoj Gori prilicno su, izgleda, istanjili svoju volju da ostanu u istoj kuci cak i ako bi se Milosevic najzad pomerio sa mesta na kome se trenutno nalazi. U Podgorici svakim danom raste broj onih koji misle da je potrebno rusiti citavu zajednicku kucu. Do juce su najbrojniji bili oni koji su govorili ako ode Milosevic bice dovoljno popraviti i krov. Spremnost da se zivi u ovakvoj drzavi tanji se, medjutim, ne samo medju predstavnicima politicke elite vec i medju obicnim gradjanima u Crnoj Gori. Pozivajuci se na neke skorasnje rezultate istrazivanja javnog mnjenja, Srdjan Darmanovic smatra kako bi vecina stanovnika Crne Gore, suocena sa dilemom bolji zivot kroz "pakt stabilnosti" i finansijsku pomoc medjunarodne zajednice ili ovakva Jugoslavija odabrala pogodnosti koje donosi bolji zivot. Vecina bi, doduse, najvise volela da iskombinuje bolji zivot i nekakvu Jugoslaviju, samo ne ovakvu.

U toku proslonedeljnog razgovora o mogucnostima konsolidacije federalne drzave, odnosno novoj politickoj krizi jedne nedovrsene drzave, neko je glasno zapitao moze li se uopste u Crnu Goru bezbedno sa kolima beogradske registracije. Naravno, moze, glasio je odgovor sa podgoricke strane, hoteli su ionako prazni, turista je veoma malo. Oni koji se uprkos ostecenih puteva i porusenih mostova ipak, nekako probiju do mora zasluzuju uostalom cestitke, nikako prekore sto su dosli.

Velizar Brajovic
Nenad Lj. Stefanovic

Milo i Beograd

Zestoki protivnici bilo kakvog krpljenja i popravljanja postojece savezne drzave najvise strahuju od predloga koji se poslednjih dana sve cesce mogu cuti, a prema kojima bi saveznu vladu trebalo rekonstruisati tako da se premijerski mandat da nekome iz DPS-a. Koalicioni partner ove partije, SDP, vec je saopstio kako bi to bilo "prolongiranje zablude zvane Jugoslavija" i odvlacenje Crne Gore od obecanog zivota. U Podgorici malo ko veruje da ce Djukanovic da prihvati tako nesto i da tako ponovo udje u isti krug u kome se sve do skora vrteo. Na tribini u Niksicu predsednik Crne Gore zaradio je dug aplauz kada je saopstio da njega licno Beograd i Dedinje ne zanimaju, vec da sve svoje ambicije i energiju usmerava ka buducnosti Crne Gore.